O kritikovanju: Zašto je tako lekovit psihoterapijski odnos? Jedan od osnovnih razloga je što psihoterapeuti ne kritikuju, već se trude da što bolje upoznaju i razumeju osobu. A to je veoma retko u svakodnevnom životu. „Sudije“ i kritičari su, uglavnom, arogantne neznalice. Oni koji se nisu potrudili da dovoljno upoznaju nekoga ili nešto o čemu daju sud, pa mišljenje ne daju na osnovu razmišljanja (zato se valjda to i zove mišljenje) već na osnovu nekog svog „utiska“. Ali ne kažu „čini mi se“ ili „imam utisak“, već izražavaju jasan stav i najčešće osudu kao da su upućeni, da znaju ono o čemu govore. Sama reč „utisak“ upućuje na to da nam je nešto utisnuto, pa valjda oni neupućeni žele da ono što je utisnuto njima utisnu u druge. Ne „svare“ svoje utiske promišljanjem i sticanjem znanja o tome. Zašto je to arogantno?
Davanje konstruktivne kritike
Pa davanje mišljenja na osnovu utiska znači: „Ja sam toliko pametan i genijalan da mi je dovoljno da na nešto samo bacim pogled, i sve mi je jasno…“. Još to posolim sočnim epitetima i zvuči kao da govorim o činjenicama, a ne da sam nezlalica koja samo laprda. Pravo na kritiku treba zaslužiti poznavanjem onoga što kritikujete. Tada je kritika konstruktivna i može da doprinese razvoju onoga kojem dajete povratnu informaciju. Često pročitam na društvenim mrežama, na primer, kritike o koučingu kao „prodaji magle“, koučevima kao prevarantima… I jasno vidim da su to neupućeni ljudi koji o toj delatnosti ne znaju gotovo ništa. Ili mi dobronamerni prenose „abere“ o mom psihoterapijskom metodu koje su izrekle neke moje kolege…
Za nekoliko decenija od kad sam ga napravio nisam čuo ni jednu konkretnu kritiku, bar ne negativnu, od nekog znalca koji je makar pročitao moju knjigu. Sve su to komentari neznalica ( neznalica na temu moj metod). Ne uzimam ih u razmatranje, kao ni pozitivne reakcije koje se ne zasnivaju na poznavanju. A baš se oduševim kad dobijem kritiku znalca, nekoga ko se potrudio da se uputi. Ja ne dajem mišljenja o onome što ne poznajem. Mogu da kažem „čini mi se…“, „imam utisak“… ali se uvek ogradim da ne znam dovoljno o tome i da moje mišljenje nije baš merodavno.
Preporuka: bolje je da nemate mišljenje o svemu kad niste dovoljno upoznati nego da dajete mišljenje o svemu misleći da time ostavljate utisak sveznalice. Ne, tako samo ostavljate utisak arogantne neznalice. Mada, možda to i upali kod istih takvih, ako su vam oni „ciljna grupa“. Pravo na kritiku valja zaslužiti znanjem o onome što kritikujemo.
Autor teksta: Nebojša Jovanović