Kako bih objasnio nekome šta je psihoterapija, šta se, u suštini tu dešava, a da imam na raspolaganju samo jedan pasus?
Recimo ovako: To je jedan proces u kojem jedna osoba dolazi kod stručnjaka da mu pomogne da ostvari neke svoje ciljeve. Ta osoba bi mogla da ostvari svoje ciljeve, ali je nešto u njenom karakteru sprečava da to učini. Uz odnos prihvatanja i poštovanja terapeut prepoznaje šta se to u ličnosti osobe suprotstavlja njoj samoj, njenoj potrebi da nešto postigne, ili pomaže klijentu da to sam uvidi. Onda oboje shvataju da dostizanje tih ciljeva „nije besplatno“.
Psihoterapeut ne daje savete, ne govori klijentu za šta treba da se odluči, ali povezuje uzroke i posledice njegovih obrazaca ponašanja. Klijent bi morao da se nečega odrekne, da bi nešto drugo dobio. Morao bi da se odrekne neke dobiti koju ostvaruje time što ne ostvaruje svoje ciljeve. Ne može da dobije „i jare i pare“. I da zadovoljava svoje nezrele potrebe, i da bude odrastao i dobije ono dobro što odraslost donosi. Onda klijent pristane da „plati cenu“. Neko vreme se cenjka, ali ipak pristane. Malo tuguje i pati za svojom „starom dobrom neurozom“, ali to polako prolazi jer uživa u onome što dobija sazrevanjem. To se dešava kada terapija uspeva. Kad ne uspeva, ili terapeut nije odradio svoj posao kako treba, ili se nisu našli i uspostavili dobar odnos ili klijent neće da prihvati da se „alternative iskuljučuju“, da ne možeš biti i odrastao i dete u isto vreme, da ne možeš da radiš ono što je lakše, a da dobiješ ono što je bolje.
Ima li neko nešto da doda? Ali kratko, suštinski bitno?
P.S. Bio je jedan pasus, pa sam ga malo podelio zbog preglednosti.
Autor teksta: Nebojša Jovanović